Odvažno koketirajući sa naslovom Šekspirove komedije, izokreće mu smisao u skladu sa sopstvenom inspirisanošću paranormalnim i gotskom  prozom. Mada se, kao autor veoma čitanih dela, pretežno obraća tinejdžerima, pred nama je roman sa mnogo više iznenađenja, kvaliteta i značenja nego što se možda, na prvi pogled, čini.

Književnost za decu oduvek je, uz neopravdano potcenjivački tretman od strane mnogih „ozbiljnih“ ljubitelja i proučavalaca pisane reči, pratila nimalo zahvalna uloga da, uz trenutke razonode, svojoj ciljnoj grupi priušti izvesnu pripremu za buduće suočavanje sa životom izvan bezbrižnosti porodičnog okruženja.

„Putovanje kroz noć” (2011) spada u Dojlove romane namenjene mlađoj publici. Protagonistinja priče je Meri O’Hara, tinejdžerka koja samo što nije napunila 13 godina. Ulazak u tinejdž doba nije jedina promena sa kojom Meri mora da se nosi – njena nabolja drugarica Ava se seli u drugi kraj grada, a njena voljena baka u drugi svet.

Nakon što pročitate „Francusku dadilju“, možda ćete poželeti ponovo da prelistate „Džejn Ejr“ i proverite da li vam je nešto ipak promaklo.

Kada je pravo vreme uneti sumornije tonove u bajke i povesti decu stazom koja vodi ozbiljnijoj tematici, a ne uništiti alegorijsku prirodu, ni strgnuti veo mašte sa priče? Kada to postajemo „prestari“ za gubljenje u magičnim svetovima i veru u njihove čari, makar dok pripovest traje?

Irski pisac Rodi Dojl, dobitnik (između ostalog) Bukerove nagrade, toj zanimljivoj potrazi posvećuje svoj roman „Putovanje kroz noć“ (Odiseja, 2015; orig. A Greyhound of a Girl, 2011). Njegova dela, do sada više puta ekranizovana, karakterišu dramska struktura i brojni dijalozi, pa ni sledeća priča nije izuzetak. 

U Francuskoj dadilji, Bjanka Picorno piše sopstvenu verziju Džejn Ejr: sporedni ženski likovi, koji su u originalnom romanu Šarlote Bronte bili u zapećku a ponekad čak i posmatrani s prezirom, u savremenoj obradi priče postaju heroine, u čije su sudbine upereni reflektori i kojima je pružena prilika da ispričaju svoje priče iz drugačij e – feminističke, socijalno osvešćene i revolucionarne perspektive.

Knjižica za brzo, ali ne i olako čitanje, još jedan dokaz dragocenosti umeća pripovedanja u kojem gotovo ništa nije „opisno“, nego je sve u rečima i mislima junak(inj)a...

Jedini značajniji lik u romanu koji nije ni dobar ni loš (mada ipak bliži negativnom polu), onaj čijem svjetonazoru Picorno pretpostavlja svoj odnos prema djeci i prema francuskoj kulturi, lik je gospođice Džejn. U pogovoru Picorono kaže da se u romanima Šarlote Bronte jasno ogleda njen stav da ne treba biti bolećiv prema djeci i da je francuska kultura „licemjerna, lakoumna i površna“. Ovaj roman je njen odgovor na te stavove najstarije sestre Bronte.

„Četiri generacije žena putovale su kolima. Jedna je bila mrtva, jedna je umirala, jedna je vozila, a jedna tek počinjala život.ˮ

Junakinje Putovanja kroz noć nestašne su, duhovite, drske, ali ne u muškom svetu, niti kao dečaci, već su, eto, takve, same po sebi, ne definišući se prema muškim srodnicima i poznanicima, ne opterećujući se(be, a ni čitaoca) rodnim ulogama. Njihova priča ni rečju eksplicitno ne podučava, i nikako ne projavljuje (meni blisku) ideologiju. Daje nam, prosto, na uvid svet u kojem za knjigom koja bi to radila nema potrebe.

“Čarapokradice” je jedna vanvremenska knjiga i pravo pravcato blago dečije književnosti. Posle ove knjige želim apsolutno SVE što je Pavel Šrut ikada napisao da pročitam. Krećem u potragu, a za sve što nije… Odiseja i ostali izdavači, šta čekate zaboga?! 

Rodi Dojl je jedan od najistaknutijih savremenih irskih stvaraoca čiji opus obuhvata mnogobrojna značajna dela i briše granice između zasebnih umetničkih formi. Dojlovo stvaralaštvo podjednako čitaju i deca i odrasli i u njemu pronalaze odgovore na mnoga pitanja koja ih muče. Iako roman Putovanje kroz noć spada u žanr dečjeg romana, svi čitaoci će biti obuzeti životnom snagom koja se krije unutar korica.

Putovanje kroz noć je delo zavijeno u dva sloja misterije. Prvi potiče iz podsticajnog i pomalo mračnog naslova, koji je usled kreativne slobode prevodioca transformisan kako bi bolje oslikao tradiciju iz koje potiču koreni Dojlove knjige – gotičke priče o duhovima. Kada bi se originalni naslov dela doslovno preveo, on bi glasio Devojčica hrt, što, priznajemo, zvuči daleko manje uzbudljivo. Drugi sloj misterije potiče iz nedosledne kategorizacije ovog dela, koje se, od knjižare do knjižare, premešta sa polica za decu na police za odrasle, i natrag (zabavan zadatak: prošetajte, obiđite knjižare i uverite se sami!).

Prvo što me privuklo da pročitam ovu knjigu, jeste činjenica da je irski pisac Rodi Dojl poznat kao majstor dijaloga. Za mene, koja preferiram pripovedanje bez puno direktnog govora, ovo je bio čitalački izazov. Druga stvar koja me privukla je što je ovo jedan bukvalno ženski roman i to ne u onom smislu “laganog ljubavnog štiva”.

Ova knjiga ima 7 priča, i svaka je inspirisana mesecom - Mesec cveća, Mesec sena, Mesec žita, Mesec voća, Mesec lovca, Mesec snega i Mesec krvi. Kroz ove priče ispričana je povest o ljubavi Erika i Merl, čije se duše vekovima pronalaze i ponovo tragično gube.

Povezivanje ovog romana za decu sa tehnologijama 21. veka je zaista smeo potez Vilsonove. Malo sam razmislila o tome i shvatila da je to zaista originalan način da se deca privuku i pročitaju nešto van računara, tableta i mobilnih telefona.

Preporučila bih ga učiteljima i učiteljicama - da shvate da se vaspitno-obrazovni proces ne sastoji samo u sprovođenju Nastavnog plana i programa, već u uvažavanju svih mališana, koji su na putu da postanu dobri ljudi.

Sedžvik je veoma specifičan autor, pa je i produkt njegovog rada jednako specifičan. Kako sam saznala da vrlo često provlači gotičke simbole kroz svoja dela, a sada se uverila da je njegovo viđenje tragične ljubavi mnogo šire od onoga kakvo obično srećemo, radujem se čitanju još nekog njegovog dela.

Čitanje Kockograda je bilo prijatno vraćanje u detinjstvo. Roman me je zainteresovao čim se vest o njegovom objavljivanju pojavila na sajtu IK Odiseja, ali pošto nemam naviku da kupujem i čitam knjige za decu, brzo sam ga zaboravila – dok knjigu nisam dobila na poklon i konačno rešila da se prepustim čarima pripovedanja za neodrasle.

Ko su čarapokradice? Čovečanstvo odavno sumnja da postoji neka misterija iza neobjašnjivih nestanaka čarapa, najčešće samo jedne.

Kockograd je vrlo izazovan dečji roman, koji mladom čitaocu ne servira prostu jednodimenzionalnu bajku o dobru i zlu, već ga suočava sa celim nizom zamršenih filozofskih pitanja na koja nema jednostavnih i lakih odgovora.

Čuveni norveški pisac Ju Nesbe napisao je dečji roman Doktor Proktorov prdiprah na nagovor svoje ćerke, koja je želela priču o ludom naučniku, devojčici i dečaku koji mora da bude manji od nje.

Junak romana „Šifra Vavilon“ će u procesu učenja stranog jezika upoznati sebe i sve one koji su mu bliski. Danijel Penak će sudbinu Kamoa prikazati kroz prizmu (ne)srećnih okolnosti koje će promeniti sve ono što je Kamo smatrao ispravnim.