Moram da priznam da sam fasciniran školskim sistemom Finske, te sam napisao tekst "Finska - gde reforme kreću iz školske klupe" pre nekoliko godina dok sam na master studijama izučavao oblast školskih sistema. Tada sam pročitao knjigu "Finske lekcije" i to me je podstaklo da na ovu zemlju i na finski narod malo drugačije gledam.
Nedavno sam, sa dobrim zakašnjenjem, pronašao knjigu Nezaboravno kolektivno samoubisvo (autor: Arto Pasalina; izdavačka kuća: Odiseja). Privukao me je naslov i opis knjige, što je bilo doboljno da se upustim u novo izučavanje Finske, ali iz jednog drugačijeg ugla.
Ne želim da se oslanjam na puko prepričavanje radnje i objavljivanje "spojlera", ali želim da vam kažem da radnja knjige predstavlja svojevrsno putešestvije grupe ljudi, što i sam naslov knjige ukazuje. Predvođeni svetim trojstvom samoubilačke vere i vernim apostolima, družina finskih držvljanja se otiskuje na jedno, nadasve, spesifično putovanje. Akciona sinergija samoubilačkih srodnih duša je motor pokretač odiseje kroz Finsku i još neke Evropske države. Sve to je upakovano u satirični ton i daje mogućnost da se smejemo uz često apsurdne situacije, a da pri tome ne padnemo u opterećujuće preispitivanje moralne dileme da li je (ne)normalno smejati se nečemu takvom?
Fenomen samoubistva nije karakterističan samo za jednu društveno-ekonomsku klasu, već postoji u jedno širem kontekstu. Takođe, na ovu pojavi se gleda i zauzima stav od osude pa sve do saosećanja i razumevanja. Svakom samoubistvu prethodi neki istorijat i razlog za tako nešto (depresija, anskioznost, bipolarni poremećaj, itd.), a autor nam u doziranim ličnim pričama samih aktera knjige daje osnove da na određeni način i svako svako za sebe, shvati i razume poetnu ove priče. Živimo u dobu u kome i dalje obitavaju određene predrasude i stigmatizacija pojedinaca, te je važno da pogledamo na ovaj fenomen i kroz prizmu jedne pikarske proze. Sa te strane sledi i topla preporuka za čitanje ove knjige.
Kao neko ko je uživao u knjigama Erlenda Lua i Junasa Junasona, mogu slobodno reći da sam uživao čitajući ovu knjigu. Arto Pasalina je sada ušao u moj krug skandinavskih autora koje volim i na taj način kompletirao skandinavsku trilogiju dragih autora (Norveška, Švedska i Finska). To znači da je za moj ukus delo bilo doboljno uzbudljvo i smešno, sa brzom dinamikom, specifičnim akterima, vrhuskom i latentnom (često i otvorenom) kritikom društva.
Milan Trpković
