Roman Izuzetne žene Grand hotela prvi je deo serijala Blaga Stokholma, koji je Rut Kvarnsterm Džouns (1962), književnica rođena i stasala u Velikoj Britaniji posvetila Švedskoj, svojoj drugoj domovini. Nastojeći da prikaže sliku protivurečnog švedskog društva u prvoj deceniji 20. veka, ona prati istorijska dešavanja, ekonomski uspon zasnovan na razvoju industrije i izvoza, kao i snažna ideološka gibanja u samom srcu severne Venecije, kako turistički bedekeri i danas nazivaju Stokholm. Umesto široke perspektive koja bi omogućila slikanje književne vedute na kojoj titraju vodene površine, u vazduhu se lome vitki mostovi koje spajaju ostrva, razigrano се smenjuju jarke boje fasada gradskih znamenitosti između kojih promiču stanovnici iz različitih staleža i sve brojniji turisti, autorka svoju pripovedačku pažnju smešta u velelepni Grand hotel, otvoren 1874. godine u neposrednoj blizini Kraljevske palate i Gamla Stana (starog grada).
U knjigu gostiju ovog ugostiteljskog objekta već tada su bila upisana imena nebrojenih uglednih ličnosti, među kojima posebno mesto zauzimaju dobitnici Nobelove nagrade, kojima, po tradiciji, pripada smeštaj u njegovim luksuzno opremljenim apartmanima. Ali, u zanimljivom ostvarenju Rut Kvarnstrem Džouns u prvom planu su, zapravo, sudbine ljudi bez čije posvećenosti i marljivog rada Grand hotel ne bi stekao reputaciju kakvu i danas ima. Na taj način, kroz vešto vođenu naraciju, autorka u najboljoj tradiciji realističnog romana, živopisno oslikava relacije koje su u osnovi jednog tako složenog sistema, a koji oku gosta moraju ostati sasvim nevidljivi. Time pripovest znatno dobija na dramatici i uverljivosti, a izuzetno upečatljivi, prevashodno ženski likovi, predstavljaju živu i obuhvatnu sliku društva koje prolazi kroz proces modernizacije.
Besprekorna uniforma sa amblemom hotela čiji je moto da se prema gostu uvek mora ophoditi kao prema kralju, za devojke pristigle u Stokholm iz siromašnih i mnogodetnih porodica, istinsko je ostvarenje životnog sna i čast koju predanom službom treba da opravdaju. Ipak, ambicije svih sobarica koje su se iz različitih krajeva zemlje stekle u službi velikog hotela ne iscrpljuju se u pukom preživljavanju, pa najspremnije od njih u svakoj situaciji vide priliku da ovladaju znanjima i veštinama koje će im omogućiti bolje položaje ili zaposlenje u struci koja je bliža njihovim afinitetima.
Ipak, istinsku prekretnicu u radu hotela, ali i životu dela ženskog osoblja čiju sudbinu autorka prati, predstavlja trenutak kada mesto upravnice preuzima Vilhelmina Skug, žena koja je svojim organizacionim sposobnostima, autoritetom, snažnom voljom i odlučnošću od ugostiteljskog objekta pred bankrotom stvara hotel koji je do danas ostao sinonim za vrhunsku uslugu, luksuzan enterijer i nezaboravnu atmosferu. Ona na tu poziciju dolazi na poziv Upravnog odbora koji čine isključivo muškarci od izuzetnog ugleda i profesionalnog iskustva, ali bez ideje kako da poslovanje hotela učine solventnim. Upućeni u profesionalnost i preduzimljivost prve upravnice njenu nesklonost ka kompromisu slikovito su opisivali rečima da se čak i gosti usprave na stolicama kada ona kroči u hotelsku salu. Vilhelmina Skug će suvereno i hrabro vući poslovne poteze, nadgledajući i finansijski i građevinski zahtevno podizanje novog zdanja koje će biti nazvano Grand Rojal, ali neće samo povećati profit i inovirati rad preduzeća koje joj je povereno, već će znatno promeniti i dinamiku odnosa među zaposlenima. Ova junakinja, građena po istinitoj ličnosti fascinantne biografije, nepristrasno će vrednovati radnu disciplinu i zalaganje na poslu, a sve profesionalne odluke zasnivaće na čvrstom etičkom kodeksu, čime će i žensko osoblje dobiti mogućnost da napreduje.
Gospođa Skug uspeće ono što nijednom prethodnom upravniku nije pošlo za rukom, uprkos tome što je imala znatno niža prava i društvenu moć od svakog muškarca kome je bila nadređena. Samo naizgled hladna i veoma zahtevna, ona je u romanu predstavljena pre svega kao duboko empatično biće koje u najtežim životnim situacijama pruža snažnu podršku mladim devojkama i ženama u svom okruženju. Kad budu gubile najbliže, kad postanu žrtve porodičnog i seksualnog nasilja, kad se nađu na životnim prekretnicama – njena snažna podrška neće izostati. U društvu koje se tvrdokorno opire emancipaciji žena, i u kome muškarci, bez obzira kome staležu pripadali, ženu posmatraju isključivo kao objekat požude, svoje vlasništvo ili radnu snagu, pružena ruka gospođe Skug je nešto što je sasvim izmenilo perspektivu mladih, krhkih bića u tuđem i hladnom svetu.
A o njegovoj surovosti potresno svedoče skoro nebrojene scene, počev od prizora iz dugogodišnje agonije domaćice hotela Margarete Andešon koju brutalno zlostavlja i ucenjuje muž alkoholičar, preko tragičan kraj ostarele prostitutke Kajse do patnje kraljeve ljubavnice Elizabet Silfveršena. Razlika u načinu na koje one žive nije neznatna, ali se suštinski ogleda isključivo u materijalnom položaju, jer nijedna od njih, zapravo, nema mogućnost da slobodno odlučuje o svojim postupcima. Iako nisu građene prema postojećim ličnostima, hrabre i istrajne junakinje Rut Kvarnsterm Džouns predstavljaju sublimaciju tegobnog iskustva žene u svetu okovanom patrijarhatom. Potreba za dubokom solidarnošću će, ipak, nadvlati žensku sujetu, uobičajene nesuglasice i konkurentske trzavice, pa Grand hotel za junakinje ovog romana postaje mesto emancipacije na kome sreću svoje uzore (predstavnice feminističkog pokreta, ali i književnike poput Kiplinga i Strindberga), ali i sigurna kuća i zamena za ostavljeni dom. U njemu će sve one stasati u zrele, stamene i odlučne žene kakve je, s istinskim divljenjem i poštovanjem, opisivala Isidora Sekulić, zauvek opčinjena čudesnom i surovom lepotom dalekog severa. I ambiciozna Otilija, i nepokolebljiva Turun, i Karolina koja mora da se suoči sa saznanjem o svom poreklu, i Marta, i Beda, i gosođa Adešon, zakoračiće u budućnost kojoj će, na prijemu u čast uručenja Nobelove nagrade, simbolično i nadahnuto nazdraviti prva njena dobitnica za književnost, Šveđanka Selma Lagerfeld.
Piše: Olivera Nedeljković
