Šta jednu knjigu čini feelgood romanom? Ova odrednica se nalazi u naslovu nagrade kojom je prošle godine ovenčano delo Rut Kvarnstrem-Džouns, Britanke poslom i porodičnim životom već decenijama vezane za Švedsku. Pored faktora opuštanja i neopterećenosti, koji se previše i prečesto povezuje sa trivijalnošću, daleko su važniji osećaj ohrabrenja i slika zadovoljene pravde koje nam pruža. Upravo je to, a ne samo šlager-efekat (mada hepiend u sasvim konvencionalnom smislu i te kako postoji), glavna odlika „Izuzetnih žena Grand hotela”. Druga je relevantnost za savremeno doba, s obzirom na to da i pored istorijskog konteksta mnoštvo pitanja, situacija, predrasuda, čitav vek kasnije čeka na konačno razrešenje.
U rasponu od osam godina tokom prve decenije XX stoleća, čitalac je u prilici da direktno iz srca Stokholma – naslovnog „Grand hotela” – prati razvoj jednog društva i, naročito, emancipaciju žena. Osnova priče je borba istorijske ličnosti, preduzetnice Vilhelmine Skug, da se u vremenu kada ženama još nije bilo ni omogućeno pravo glasa, nametne kao nezamenljiv igrač na mapi rastuće, sve modernije prestonice. U tome, naravno, nije usamljena, tako da bezmalo svaka devojka ili žena koju uzima za saborkinju u misiji spasavanja ugostiteljskog objekta od bankrota, dobija jedinstvenu priliku da promeni sopstveni život i, što je možda još bitnije, pronađe najsrećniju verziju sebe.
Na putu izgradnje inspirativne književne priče, autorka zaista zalazi od vrha do dna i po najskrovitijim uglovima društva. Žene koje s vremenom formiraju čvrsto kolegijalno i prijateljsko jezgro na kom opstaje sve značajnija institucija „Grand hotela”, najrazličitijih su karakternih osobina, snova, potreba i ambicija. Neke dolaze iz provincije vođene potrebom za boljim životom, druge traže poreklo, treće uče da promene i zauvek napuste ono što je dotle bilo nedopustivo. Borbe nisu bezazlene ni lake, što osećanje trijumfa čini još dragocenijim. Iako mnogo puta deluje kao beskrupulozna šefica iz pakla koja na prvo mesto stavlja posao, pa zatim sve ostalo, Vilhelmina Skug je predstavljena sa više aspekata i nenametljivih načina da demonstrira brigu za svoje osoblje. One, naposletku, nisu samo to: veze čitavog kolektiva prerastaju u istinski familijarne, čineći hotel stecištem velike porodice. Otilija, Margareta, Karolina, Turun, Elizabet, na različite načine reprezentuju delove ženskog iskustva i vidove do danas prisutne, nepravedne potčinjenosti.
Prinuđene da trpe supruga zlostavljača i alkoholičara, ili da se odreknu starateljstva nad detetom zbog pripadnosti užem kraljevom krugu, da prolaze kroz agoniju fizičkog uznemiravanja od strane klijenata ili mobing od nadređenih, podsticaj i snagu pronalaze jedne u drugima, ali i društvenoj klimi. Džounsova jasno naznačava sve nijanse i turbulencije unutar švedskog društva kao ubedljivu podlogu odvijanja romaneskne radnje, od sindikalnih štrajkova do švedsko-norveškog državnog raskida, od diplomatskih skandala do sasvim internih neprilika. Čini se da nema boljeg ni simboličnijeg rešenja u zaključivanju priče o potrazi za novim počecima, ljubavlju i, pre svega, nadom, nego kroz ceremoniju dodele Nobelove nagrade prvoj laureatkinji-ženi, Selmi Lagerlef.
Pored toga što je zanimljivo štivo i par excellence primer beletristike, „Izuzetne žene Grand hotela” mogu se (i zapravo moraju) čitati kao oda ženskoj solidarnosti, podsticaj istrajavanju na putu ostvarenja punih potencijala, bez obzira na polazište ili prepreke koje ono diktira, kao i opomena ukoliko se dozvoli nazadovanje nakon svega za šta je hrabrim, nepokolebljivim vizionarkama poput Skugove i njenih saradnica pošlo za rukom da se izbore. Ovaj roman je ujedno autorkina posveta Stokholmu, kroz osvetljavanje njegovog istorijata i onih najznačajnijih, prekretničkih aspekata koji su omogućili sjedinjavanje tradicije sa modernim tendencijama, nacionalne autentičnosti sa svetskim pokretima i, vratimo se na tu suštinsku sponu, ljudi jednih sa drugima, na zajedničkom putu progresa.
Piše: Isidora Đolović
Izvor: Sinhro.rs
