Iako oba romana Maje Lunde, Istorija pčela i Plavetnilo, mogu da se podvedu pod tzv. ekološku književnost, oni je nadrastaju vešto savladanim svim zahtevima dobre proze, od bogatog i značenjski višeslojnog jezika, pitke rečenice, veštog preplitanja vremenskih planova do potresno otrežnjujućeg zenita svake od priča. I te kako dovoljno. Ne samo za bestseler, već i za prijatno iznenađenje na svetskoj literarnoj sceni.

,,Plavetnilo" Maje Lunde nije samo priča o globalnoj katastrofi, već prvenstveno o ljudskim sudbinama koje se razvijaju i ukrštaju unutar njenih okvira, posredno oblikujući i usmeravajući jedna drugu.

U emisiji ,,Kulturni krugovi" koja je emitovana 19. marta na Radiju Beograd 2, gostovao je i Dorijan Hajdu, prevodilac knjige ,,Kuća bez ogledala" Mortena Sandena

Koje su nasušne potrebe jednog ljudskog bića? Pored odgovora na ovo, naizgled jednostavno pitanje, Maja Lunde u svom romanu „Plavetnilo” pažljivo i brižno opisuje nit koja prožima, kako intimne ljudske odnose, tako i najbitniji kauzalni odnos naših postojanja ‒ odnos s prirodom.

Ne znate šta da čitate? Biblioteka grada Beograda preporučuje ,,Mene je teško ne voleti" Jasminke Petrović.

„Pozajmljivači“ Meri Norton nas opominju da ono što je za nas sitnica nekome može značiti sve; kako bukvalno nikada nismo sasvim sami i da čitav svet koji nas okružuje ima, koliko god golom oku bio nevidljiv, sopstveni poredak sa podjednakom vrednošću.