Priča o Doktoru koji pokušava da se prilagodi svetu odraslih je mnogo više od onih okvira priče na koje ste navikli. Ova priča nema granica ni ograničenja. Sve je moguće. Čak i ono u šta ni sami niste verovali. Odlazak u svemir uz pomoć prdipraha, povratak u prošlost uz pomoć vremeplovne kade, dolazak u sadašnji trenutak u kome su se sjedinile prošlost i budućnost. Sve je neizvesno i sve je očekivano i u isto vreme ništa nije neizvesno niti očekivano

Junakinje Putovanja kroz noć nestašne su, duhovite, drske, ali ne u muškom svetu, niti kao dečaci, već su, eto, takve, same po sebi, ne definišući se prema muškim srodnicima i poznanicima, ne opterećujući se(be, a ni čitaoca) rodnim ulogama. Njihova priča ni rečju eksplicitno ne podučava, i nikako ne projavljuje (meni blisku) ideologiju. Daje nam, prosto, na uvid svet u kojem za knjigom koja bi to radila nema potrebe.

Klizu je Skinerova terapija pomogla da se vrati na kolosek, pa je odlučio da se, kao predstavnik „druge strane“ pridruži svom bivšem terapeutu u pokušaju da čitaocima širom sveta zajedno, kroz sopstvena iskustva, približe i pojasne određene psihološke probleme kojih možda nisu ni svesni. O tome koliku je popularnost njihov zajednički priručnik stekao, verovatno najbolje pokazuje činjenica da su Skiner i Kliz deset godina kasnije objavili i njegov svojevrsni nastavak nazvan „Kako preživeti život“.

,,Frajer sa susednog groba“ bavi se razlikom između seoskog i gradskog života i provocira čitaoca da razmisli o prirodi emocija i tome koliki značaj one imaju u našem životu. „Porodični kavez“ preispituje situacije u kojima emocija nadvlada razum, ismeva standardizovane rodne uloge i sugeriše koliki uticaj ovaj standard ima čak i u razvijenim zemljama u 21. veku. Katarina Mazeti vrlo inteligentnim humorom udara pravo u centar, a čitaocima nudi jednu potpuno realističnu romansu kakvu, iako čestu u životu, retko srećemo između korica ljubavnih romana.

Odmah da budemo načisto: ovo je knjiga za depresivne ili barem dobrano utučene osobe. Niste nijedno? Potišteni barem? Eh, šteta... No, samo malo strpljenja, uskoro ćete biti – evo najezde praznika, a zna se šta sledi za njima...

„Godina zeca“ je Pasalinin treći roman, napisan 1975. godine, a ujedno je i roman koji ga je proslavio kao pisca.