Popularna engleska autorka Džeklin Vilson odgovara na nekoliko najčešće postavljanih pitanja svojih brojnih obožavalaca kao što su: Koja je njena omiljena knjiga, ko su joj omiljeni junaci, gde pronalazi inspiraciju, ima li hobi i kućnog ljubimca.

Ester Nilson je mlada pesnikinja, intelektualka, koja tačno zna šta hoće u životu. Za razliku od mnogih oko nje, njoj život ne predstavlja konfuziju već jedan logičan sled uzroka i posledica koje samo treba odgonetnuti, što njenom logičkom, racionalnom umu odlično ide. Ona živi racionalno, tako se i hrani, i džogira, i piše, i odlazi na piće sa drugaricama, a tako i deli svoj život sa čovekom koji ume da je ostavi na miru kada joj je to potrebno.

,,Još malo pa nestalo" je putopis koji je nastao nakon niza putovanja osamdesetih godina dvadesetog veka, sa zoologom Markom Karvardinom, čiji je cilj bio potraga za najređim životinjskim vrstama na Zemlji. Pored putopisa, na putovanjima je nastao i materijal za radio-emisiju koja se bavila istom tematikom (BBC). Adams je bio poznat kao veoma aktivan u borbi za očuvanje prirode, naročito ugroženih vrsta, pa činjenica da se baš on našao u ovakvoj avanturi ne treba da začudi čitaoce.

,,Frajer sa susednog groba“ bavi se razlikom između seoskog i gradskog života i provocira čitaoca da razmisli o prirodi emocija i tome koliki značaj one imaju u našem životu. „Porodični kavez“ preispituje situacije u kojima emocija nadvlada razum, ismeva standardizovane rodne uloge i sugeriše koliki uticaj ovaj standard ima čak i u razvijenim zemljama u 21. veku. Katarina Mazeti vrlo inteligentnim humorom udara pravo u centar, a čitaocima nudi jednu potpuno realističnu romansu kakvu, iako čestu u životu, retko srećemo između korica ljubavnih romana.

Klizu je Skinerova terapija pomogla da se vrati na kolosek, pa je odlučio da se, kao predstavnik „druge strane“ pridruži svom bivšem terapeutu u pokušaju da čitaocima širom sveta zajedno, kroz sopstvena iskustva, približe i pojasne određene psihološke probleme kojih možda nisu ni svesni. O tome koliku je popularnost njihov zajednički priručnik stekao, verovatno najbolje pokazuje činjenica da su Skiner i Kliz deset godina kasnije objavili i njegov svojevrsni nastavak nazvan „Kako preživeti život“.

Junakinje Putovanja kroz noć nestašne su, duhovite, drske, ali ne u muškom svetu, niti kao dečaci, već su, eto, takve, same po sebi, ne definišući se prema muškim srodnicima i poznanicima, ne opterećujući se(be, a ni čitaoca) rodnim ulogama. Njihova priča ni rečju eksplicitno ne podučava, i nikako ne projavljuje (meni blisku) ideologiju. Daje nam, prosto, na uvid svet u kojem za knjigom koja bi to radila nema potrebe.