Pavel Šrut, češki pesnik, prevodilac, kolumnista, autor brojnih knjiga za decu i muzičkih tekstova, rođen je 1940. godine u Pragu. Po završetku studija anglistike i hispanistike, radio je kao urednik u izdavačkoj kući Naša armija. Međutim, brzo je napustio posao i od 1972. godine radi kao slobodni prevodilac. Posebno su hvaljeni njegovi prevodi pesnika Dilana Tomasa, D. H. Lorensa, Leonarda Koena, Džona Apdajka i Federika Garsija Lorke. Ne računajući dugogodišnji angažman na radio-stanici Vltava, Šrut do danas nije prihvatao stalni posao, da bi imao vremena da se posveti pisanju, pre svega poezije i dečjih knjiga. Pisao je i muziku za čuvene češke rok bendove, a u poslednjih dvadeset pet godina piše i feljtone i književne prikaze. Živi u gradiću Zdice.
Pavel Šrut je počeo da objavljuje poeziju šezdesetih godina prošlog veka, u vreme kad je Čehoslovačka bila pod sovjetskom okupacijom. Bilo je to teško vreme za pesnike – većini nije bilo dozvoljeno da objavljuju ništa osim knjiga za decu, jer su vlasti strahovale od revolucionarnih, disidentskih ideja u njihovim stihovima. Neki autori, poput Šruta, dovijali su se objavljujući samizdate – izdanja gde je autor i izdavač i jedina odgovorna osoba za sadržaj knjige. Osim toga, okretali su se nenadziranom terenu književnosti za decu, nalazeći načina da svoje ideje provuku kroz dečje knjige. Zato je za češku književnost tog perioda karakteristično da često ima neki „skriveni“ sloj namenjen odraslima raspoloženim za ozbiljno, disidentsko štivo. Moglo bi se reći da je prinudna usmerenost najvećih literarnih talenata na dečje knjige doprinela visokom kvalitetu književnosti za decu koju je stvarala Šrutova generacija „zabranjenih“ pesnika.
Vremena su se promenila i danas književnici koji su živeli iza „gvozdene zavese“, kako se naziva totalitarni komunistički režim u zemljama Varšavskog bloka, mogu slobodno da pišu i objavljuju knjige. Poezija Pavela Šruta čita se širom sveta, a on se smatra jednim od najznačajnijih čeških pesnika. Dobitnik je prestižnih nagrada, poput Seifertovy ceny (2000) i Ceny Karla Čapka (2012). Čuvene su njegove zbirke pesama Brožované básně (Broširane pesme) i Zlá milá: Scénář k básni (Zla mila: scenario za pesmu).
Uprkos pesničkoj slavi i internacionalnom uspehu, Pavel Šrut nikada nije prestao da piše za decu. Stvaralaštvo za decu – poezijа, drame i romanи – predstavlja najveći deo njegovog književnog opusa. Šrut je 2010. godine nominovan za Medalju Hansa Kristijana Andersena, najznačajniju internacionalnu nagradu za stvaralaštvo za decu, poznatu kao Mali Nobel i iste godine dodeljena mu je specijalna nagrada Zlatá stuha za životno delo.
Čuvene su njegove knjige Mačka u violini (Kočka v houslích, 1969), Mali Tom i Veliki Tom, i druge veoma američke priče (Prcek Tom a Dlouhán Tom a jiné velice americké pohádky, 1990, 2010), Velika knjiga čeških priča (Velká kniha českých pohádek, 2003) i Priče braće Zeca i druge priče (Pohádky brášky Králíka a další, 2007).
Pavel Šrut često sarađuje s ilustratorkom Galinom Miklinovom (Prag, 1970), koja je dočarala i svet čarapokradica. Posle uspeha prve zajedničke knjige Paukčić Paja (Pavouček Pája, 2001), kao plod njihove saradnje nastalo je osam knjiga od kojih su najznačajnije Veliko namćorisanje (Veliký tůdle, 2003) koja je 2004. godine dobila nagradu Zlatá stuha, zatim Čudovišta i monstrumi (Příšerky a příšeři, 2005), kao i dve knjige koje su se našle na počasnoj listi IBBY: Mačji kralj (Kočičí král, 1992, 2009) i Veronika i kokosov deka (Verunka a kokosový dědek, 2004). Vrhuncem njihovog stvaralaštva ipak se smatra knjiga Čarapokradice (Lichožrouti, 2008), koja je dvaput dobila najznačajniju češku literarnu nagradu Magnesia Litera: 2009. godine proglašena je Najboljom knjigom za decu a 2011. Najboljom dečjom knjigom prve decenije 21. veka. Nastavak ove knjige, Povratak čarapokradica (Lichožrouti se vracejí, 2010), našao se u užem izboru za nagradu Zlatá stuha. Knjige o čarapokradicama doživele su neverovatan internacionalni uspeh, a ova mala stvorenja postala su toliko popularna da su izašla iz knjige i danas žive i u stripovima, animiranim filmovima i lutkarskom pozorištu. Na specijalnom sajtu (www.lichozrouti.cz) obožavaoci mogu da pročitaju najnovije vesti, pogledaju klipove i diskutuju o događajima iz sveta čarapokradica.
Pavel Šrut
Pavel Šrut, češki pesnik, prevodilac, kolumnista, autor brojnih knjiga za decu i muzičkih tekstova, rođen je 1940. godine u Pragu. Po završetku studija anglistike i hispanistike, radio je kao urednik u izdavačkoj kući Naša armija. Međutim, brzo je napustio posao i od 1972. godine radi kao slobodni prevodilac. Posebno su hvaljeni njegovi prevodi pesnika Dilana Tomasa, D. H. Lorensa, Leonarda Koena, Džona Apdajka i Federika Garsija Lorke. Ne računajući dugogodišnji angažman na radio-stanici Vltava, Šrut do danas nije prihvatao stalni posao, da bi imao vremena da se posveti pisanju, pre svega poezije i dečjih knjiga. Pisao je i muziku za čuvene češke rok bendove, a u poslednjih dvadeset pet godina piše i feljtone i književne prikaze. Živi u gradiću Zdice.
Pavel Šrut je počeo da objavljuje poeziju šezdesetih godina prošlog veka, u vreme kad je Čehoslovačka bila pod sovjetskom okupacijom. Bilo je to teško vreme za pesnike – većini nije bilo dozvoljeno da objavljuju ništa osim knjiga za decu, jer su vlasti strahovale od revolucionarnih, disidentskih ideja u njihovim stihovima. Neki autori, poput Šruta, dovijali su se objavljujući samizdate – izdanja gde je autor i izdavač i jedina odgovorna osoba za sadržaj knjige. Osim toga, okretali su se nenadziranom terenu književnosti za decu, nalazeći načina da svoje ideje provuku kroz dečje knjige. Zato je za češku književnost tog perioda karakteristično da često ima neki „skriveni“ sloj namenjen odraslima raspoloženim za ozbiljno, disidentsko štivo. Moglo bi se reći da je prinudna usmerenost najvećih literarnih talenata na dečje knjige doprinela visokom kvalitetu književnosti za decu koju je stvarala Šrutova generacija „zabranjenih“ pesnika.
Vremena su se promenila i danas književnici koji su živeli iza „gvozdene zavese“, kako se naziva totalitarni komunistički režim u zemljama Varšavskog bloka, mogu slobodno da pišu i objavljuju knjige. Poezija Pavela Šruta čita se širom sveta, a on se smatra jednim od najznačajnijih čeških pesnika. Dobitnik je prestižnih nagrada, poput Seifertovy ceny (2000) i Ceny Karla Čapka (2012). Čuvene su njegove zbirke pesama Brožované básně (Broširane pesme) i Zlá milá: Scénář k básni (Zla mila: scenario za pesmu).
Uprkos pesničkoj slavi i internacionalnom uspehu, Pavel Šrut nikada nije prestao da piše za decu. Stvaralaštvo za decu – poezijа, drame i romanи – predstavlja najveći deo njegovog književnog opusa. Šrut je 2010. godine nominovan za Medalju Hansa Kristijana Andersena, najznačajniju internacionalnu nagradu za stvaralaštvo za decu, poznatu kao Mali Nobel i iste godine dodeljena mu je specijalna nagrada Zlatá stuha za životno delo.
Čuvene su njegove knjige Mačka u violini (Kočka v houslích, 1969), Mali Tom i Veliki Tom, i druge veoma američke priče (Prcek Tom a Dlouhán Tom a jiné velice americké pohádky, 1990, 2010), Velika knjiga čeških priča (Velká kniha českých pohádek, 2003) i Priče braće Zeca i druge priče (Pohádky brášky Králíka a další, 2007).
Pavel Šrut često sarađuje s ilustratorkom Galinom Miklinovom (Prag, 1970), koja je dočarala i svet čarapokradica. Posle uspeha prve zajedničke knjige Paukčić Paja (Pavouček Pája, 2001), kao plod njihove saradnje nastalo je osam knjiga od kojih su najznačajnije Veliko namćorisanje (Veliký tůdle, 2003) koja je 2004. godine dobila nagradu Zlatá stuha, zatim Čudovišta i monstrumi (Příšerky a příšeři, 2005), kao i dve knjige koje su se našle na počasnoj listi IBBY: Mačji kralj (Kočičí král, 1992, 2009) i Veronika i kokosov deka (Verunka a kokosový dědek, 2004). Vrhuncem njihovog stvaralaštva ipak se smatra knjiga Čarapokradice (Lichožrouti, 2008), koja je dvaput dobila najznačajniju češku literarnu nagradu Magnesia Litera: 2009. godine proglašena je Najboljom knjigom za decu a 2011. Najboljom dečjom knjigom prve decenije 21. veka. Nastavak ove knjige, Povratak čarapokradica (Lichožrouti se vracejí, 2010), našao se u užem izboru za nagradu Zlatá stuha. Knjige o čarapokradicama doživele su neverovatan internacionalni uspeh, a ova mala stvorenja postala su toliko popularna da su izašla iz knjige i danas žive i u stripovima, animiranim filmovima i lutkarskom pozorištu. Na specijalnom sajtu (www.lichozrouti.cz) obožavaoci mogu da pročitaju najnovije vesti, pogledaju klipove i diskutuju o događajima iz sveta čarapokradica.