• Izdavačka kuća Odiseja
maja lunde
Maja Lunde

Norveška književnica Maja Lundе čita se i poštuje širom sveta. Književnu karijeru započela je romanima za decu i mlade i pisanjem scenarija za film i televiziju. Kada se 2015. pojavila njena „Istorija pčela" (Bienes historie), osvojila je uglednu Bokhandlerprisen (Nagrada norveških knjižara) i odmah postala internacionalni bestseler. Prevedena je na sve važnije svetske jezike, a to se književnosti na „malim“ jezicima izuzetno retko dešava.

Maja Lunde rođena je 1975. u Oslu, gde je studirala najpre književnost i psihologiju, ali se opredelila za medije i komunikacije i specijalizovala za film i istoriju filma. Po završetku studija, radila je kao direktorka Amandus festivala u Lilehameru i kao edukatorka u Muzeju filma. Ubrzo je postala menadžerka u Frogner Cinema i savetnica za medije u Kulturmeglerne AS (agenciji specijalizovanoj za popularizaciju kulture i umetnosti), gde je bila zadužena za promociju norveških dugometražnih filmova.

Od 2009. godine potpuno se posvetila pisanju. Pisala je za veoma popularne TV emisije, Dečji superšou (Barnas supershow), TV serije Dom (Hjem) i Korak uz korak (Side om side) na NRK1. Takođe je radila na idejama za dugometražne filmove. Godine 2011. njen scenario za plesni film Bitka (Battle) pobediio je na takmičenju Kosmorame. U to vreme je došla na zamisao da svoje scenarije pretoči u književnost: „Oduvek sam pisala, ali nikada nisam planirala da postanem književnica. Prosto se desilo. Radila sam na filmu za decu o Drugom svetskom ratu i shvatila da to može dobro funkcionisati kao roman za decu. Počela sam da pišem sa tačke gledišta glavnog junaka i u tom procesu sam se osećala kao da ga upoznajem na potpuno drugačiji način. Odjednom sam napisala svoju prvu knjigu, Preko granice.“

Roman za decu Preko granice (Over grensen), triler čija se radnja odvija 1942. godine, govori o Sari i Danijelu, mladim Jevrejima koji pokušavaju da pobegnu od nacista iz okupirane Norveške u neutralnu Švedsku. Roman je privukao pažnju kritike i najavio novo ime na književnoj sceni Norveške. Maja Lunde je potom objavila dva romana za mlade: Bitka (Battle) i popularni serijal Najkul banda na svetu (The Coolest Gang in the World).

Prvi roman za odrasle, Istorija pčela (Bienes historie), objavljen je 2015. godine. Tema izumiranja pčela odmah je privukla pažnju ekološki osvešćene publike, dok je svakodnevna unutrašnja borba likova približila roman najširem krugu čitalaca. U suštini, Istorija pčela govori o porodici, o odnosu roditelja prema deci, o planovima roditelja za budućnost svoje dece kroz koje se prelama i budućnost planete. Tri junaka, u tri različita istorijska perioda, planiraju najbolju budućnost za svoje sinove, međutim, život se opire planovima i donosi nenadane prepreke.

Na pitanje otkud to da piše o klimatskim promenama, Lunde kaže: „U Norveškoj imamo izreku: Piši tamo gde gori. Odrastala sam s posterom protiv nuklearnog oružja iznad kuhinjskog stola. Moja porodica je tokom večere redovno govorila o pitanjima očuvanja životne sredine i klimatskim promenama. Кako sam odrastala, moja zabrinutost zbog planete se nije smanjila nego se desilo suprotno. Nakon nekoliko scenarija za TV serije i nekoliko knjiga za decu i mlade čitaoce, htela sam da napišem roman za odrasle. Htela sam da napišem nešto što bih i sama želela da pročitam. Jednog dana sam videla dokumentarac o sindromu nestajanja kolonije pčela (CCD), misterioznom nestajanju pčela širom planete. Upoznavanje sa CCD-om i značajem pčela za ljudski rod, za mene je bilo kao otkrovenje. Shvatila sam da je to mesto gde gori za mene. Taj film je probudio moje interesovanje i nekoliko pitanja se pojavilo u mojoj glavi. Zašto pčele umiru? Kako bi svet izgledao bez insekata koji oprašuju? Da li bismo mogli da preživimo? Tri glavna lika u mom romanu živela su na papiru od prvog dana. Vilijam, britanski biolog iz 19. veka, koji se trudio da izmisli novu vrstu košnice koja bi ga učinila slavnim; američki pčelar Džordž koji je 2007. godine uništen nakon što je izgubio svoje pčele od CCD-a; i Tao, u Kini, 2098. godine, koja radi kao ručni oprašivač u svetu gde su sve pčele nestale."

Klimatski kvartet nastao je kao ideja tek nakon objavljivanja Istorije pčela:
„Isprva sam mislila o Istoriji pčela kao o samostalnom romanu. Ali dok sam je pisala, u mojoj glavi su još zujale neke druge priče, sve o ljudima koji žive blizu prirode, od kojih su mnogi pogođeni promenom životne sredine. Kao Signe, stara žena koja živi u podnožju vodopada u Norveškoj. Ili David, mladi klimatski izbeglica u južnoj Francuskoj; ili Mihail, menadžer zoološkog vrta u Rusiji. Odjednom sam shvatila da su svi oni deo iste priče. Shvatila sam da, iako je Istorija pčela skoro gotova, ipak nisam završila svoju priču. Ova tema je za mene još uvek mesto „gde gori". Moji likovi, moje priče, bili su delovi velike slagalice, i morale su se pretočiti u četiri knjige – kvartet. Signe i David našli su se u drugoj knjizi Plavet (Blå), priči o značaju vode. Mihail će se verovatno pojaviti u trećem romanu, koji govori o ugroženim životinjama. Svaka knjiga se može čitati odvojeno, ali pred čitaocima koji imaju strpljenja da pročitaju sve četiri, pojaviće se šira slika, nadam se."

Maja Lunde kaže da ni izdaleka nije napisala sve što želi o čoveku i prirodi, niti je prestala da zamišlja budućnost u kojoj su posledice načina na koji tretiramo našu čudesnu Zemlju postale još kobnije nego danas:
„Iz tih misli izrodila se ideja da napišem četiri tematski povezane knjige, od kojih svaka može da se čita kao zaseban roman koji se bavi određenom temom povezanom sa klimatskim promenama: insekti, voda, životinje i, konačno, seme i sve stvari koje rastu. Svaki roman bi trebalo da ima paralelne priče koje se odvijaju i u naše vreme i nekada u ne tako dalekoj budućnosti, ali da sadrže i osvrt na našu prošlost. Sve četiri knjige istražuju ljudsku vrstu u prirodi i posledice naših izbora, odnos prema prirodi i klimatskim promenama i odnos prema drugim ljudima. Zato što se istražujući naše najbliskije granice – u okviru porodice, između ljubavnika, između roditelja i dece – najbolje vidi odraz veće slike."

Istorija pčela
770 rsd 1.100
Plavetnilo
770 rsd 1.100