Daroviti mađarski strip autor, pisac i ilustrator, Ištvan Lakatoš, privukao je pažnju svetske javnosti svojom originalnim, veoma savremenim i ozbiljnim pristupom književnosti za decu. Njegove prve knjige osvajale su prestižne mađarske nagrade za stvaralaštvo za decu, a roman Kockograd našao se na počasnoj listi najznačajnije internacionalne organizacije za stvaralaštvo za decu i mlade – IBBY.
Ištvan Lakatoš rođen je 1980. godine u Budimpešti. Tokom gimnazije razvijao svoje literarne i likovne talente pre svega kroz umetnost koja ih objedinjuje – strip. Strastan čitalac knjiga i stripova, Ištvan Lakatoš se odlučio za studije mađarske književnosti i jezika, i komunikologije na Pázmány Péter katoličkom univerzitetu u Budimpešti. Dalje obrazovanje nastavio je u oblasti estetike, filozofske grane koja izučava lepotu i umetničku izuzetnost. Prve kritike, ilustracije i stripove objavljivao je u studentskom glasilu svog univerziteta, u kojem je postao i urednik. Istovremeno, u omladinskom listu „Novi čovek” piše filmsku kritiku. Lakatoša interesuju svi oblici popularne kulture, od muzike, dizajna, filma, stripa i književnosti do popularne nauke, igračaka i hrane – i oni igraju veoma važnu ulogu u njegovim knjigama time što unose savremeni duh u pripovedanje o temama pristutnim od davnina poput borbe dobra i zla, greha i iskupljenja, porekla sveta, dobrih i loših strana naučnog razvoja i progresa, važnosti samostalnog donošenja odluka i tako dalje. Prisustvo religioznih ideja u gotovo svim Lakatoševim delima i ne čudi kad znamo da se obrazovao na Katoličkom univerzitetu, tako da mađarsko protestantsko poimanje sveta duboko prožima njegovu poetiku. I u Stonošcu, vrednom kućepazitelju u Kockogradu može se prepoznati protestantska vizija Boga.
Lakatoš sam ilustruje svoje knjige u svom prepoznatljivom stilu, koji se često naziva „mađarski odgovor na Tima Bartona”, verovatno zbog neobičnosti ilustracija za koje se na prvi pogled ne može reći jesu li namenjene deci ili odraslima. Njegov prvi duži strip bio je obrada pripovetke E. A. Poa Bure vina iz Mantile (The Cask of Amontillado), koji je nagovestio s kakvim autorom ćemo imati posla: nekim koga interesuje vrhunska književnost, ozbiljne pa i mračne teme, i čiji je literarni izraz neodvojivi deo u prenošenju jedne kompleksne slike savremenog sveta.
Lakatoš je napisao nekoliko ilustrovanih romana za decu: Fabiola (Wiseman bíboros nyomán írta és rajzolta Riedl Katalin, hátterek: Lakatos István, Új Ember kiadó, 2009), Lencsilány (Nyitott Könyvműhely, 2010)
Ištvan Lakatoš je osvojio još nekoliko značajnih mađarskih nagrada za svoje stripove, a najprestižniju nagradu za stvaralaštvo u oblasti stripa – Alfabéta Prize, osvojio je dvaput za priču (2009. i 2010. godine) a 2010. godine proglašen je strip autorom godine. Osvojio je nagrade Art Comix pályázat (2006), Mátyás, a király pályázat (2008), Aranyvackor díj (Dobozváros, 2010), Csodaceruza illusztrációs pályázat, megosztott 3. hely (2011), Év Gyermekkönyve 2011 i Műút-nívódíj, képregény kategória, 2014. Član je sekcije za strip Mađarske akademije. Ilustrovao je i knjige drugih autora, od kojih su najpoznatije ilustracije za Priča o ljudima i životinja Ljudmile Ulickaje (2009) i više romana mađarskog pisca za decu Andraša Batkija. Ištvan Lakatoš često piše na savremenim literarnim blogovima.
Kad se u vodećem mađarskom magazinu posvećenom literaturi i likovnoj umetnosti Műút pojavio Lakatošev strip Smiluj se, čoveče (Miserere Homine, 2008), počela su da stižu priznanja i ponude za objavljivanje knjiga. Do tada je Lakatoš već usavršio i definisao svoj metod rada. Služi se pre svega tradicionalnim strip sredstvima, crta olovkom, pa tušira, potom delimično boji ilustracije vodenim bojama i mrljama (na primer, u ovom stripu je koristio kafu), i tek na kraju koristi računar za finalnu obradu. Njegovi likovi su uglavnom sumorni, a vizuelni svet njegovih crteža je iskrivljen, izobličen. Bilo da radi strip inspirisan nekim književnim delom, bilo da ilustruje sopstvenu priču, ilustracije prate tekst a njegove priče su u skladu sa ovim tužnim i ozbiljnim slikama. U stripu Miserere homine (aluzija na lat. Miserere domine, Smiluj se Bože) Lakatoš iznosi sopstvenu veru u božansko proviđenje, u snažnu čovekovu povezanost sa svetom, kroz priču smeštenu u futurističke gotske predele stimpanka. I takvo okruženje će se ponavljati u većini Lakatoševih knjiga i stripova. Stimpank (engl. steampunk) je pojam vezan za naučnu fantastiku i definiše se kao SF žanr koji se bazira na temama razvoja tehnologije u predelima vizuelno inspirisanim izgledom devetnaestovekovne industrijske mašinerije pokretane parnim mašinama (steam-power), po kojima je i dobio ime. Dela pisana u žanru stimpanka su često smeštena u alternativnu istoriju ili postapokaliptičnu budućnost, ili u potpuno izmišljene svetove, kojima je svima zajedničko to što sve pokreće energija parnih mašina. Odlikuje ga retro-futuristički izgled opisanih predela i ilustracije, otprilike onako kako su ljudi 19. veka zamišljali svet u budućnosti. Takve predele prepoznajemo u delima klasika poput Žila Verna, H. G. Velsa, Meri Šeli, ali u kod mnogih savremenih pisaca, pogotovu u delima Filipa Pulmana, jednog od najvažnijih stvalaca za mlade današnjice. Stimpank je karakterističan za anglosaksonske pisce koji dolaze iz kulture utemeljene na viktorijanskoj tradiciji, u čijim delima ovakva neoviktorijanska estetika priziva devetnaestovekovnu književnu tradiciju. Zadržali smo se na opisu ovog pojma zato što ga smatramo veoma važim za priču o Ištvanu Lakatošu, jednom od retkih Istočnih Evropljana koji piše dela ovog žanra, ali i da bismo ukazali na vezu sa Filipom Pulmanom, čija su dela, a pre svega trilogija Njegova mračna tkanja (His Dark Materials, 1995–2000), utrla put odličnoj recepciji Lakatoševih knjiga van rodne Mađarske.
Ištvan Lakatoš
Daroviti mađarski strip autor, pisac i ilustrator, Ištvan Lakatoš, privukao je pažnju svetske javnosti svojom originalnim, veoma savremenim i ozbiljnim pristupom književnosti za decu. Njegove prve knjige osvajale su prestižne mađarske nagrade za stvaralaštvo za decu, a roman Kockograd našao se na počasnoj listi najznačajnije internacionalne organizacije za stvaralaštvo za decu i mlade – IBBY.
Ištvan Lakatoš rođen je 1980. godine u Budimpešti. Tokom gimnazije razvijao svoje literarne i likovne talente pre svega kroz umetnost koja ih objedinjuje – strip. Strastan čitalac knjiga i stripova, Ištvan Lakatoš se odlučio za studije mađarske književnosti i jezika, i komunikologije na Pázmány Péter katoličkom univerzitetu u Budimpešti. Dalje obrazovanje nastavio je u oblasti estetike, filozofske grane koja izučava lepotu i umetničku izuzetnost. Prve kritike, ilustracije i stripove objavljivao je u studentskom glasilu svog univerziteta, u kojem je postao i urednik. Istovremeno, u omladinskom listu „Novi čovek” piše filmsku kritiku. Lakatoša interesuju svi oblici popularne kulture, od muzike, dizajna, filma, stripa i književnosti do popularne nauke, igračaka i hrane – i oni igraju veoma važnu ulogu u njegovim knjigama time što unose savremeni duh u pripovedanje o temama pristutnim od davnina poput borbe dobra i zla, greha i iskupljenja, porekla sveta, dobrih i loših strana naučnog razvoja i progresa, važnosti samostalnog donošenja odluka i tako dalje. Prisustvo religioznih ideja u gotovo svim Lakatoševim delima i ne čudi kad znamo da se obrazovao na Katoličkom univerzitetu, tako da mađarsko protestantsko poimanje sveta duboko prožima njegovu poetiku. I u Stonošcu, vrednom kućepazitelju u Kockogradu može se prepoznati protestantska vizija Boga.
Lakatoš sam ilustruje svoje knjige u svom prepoznatljivom stilu, koji se često naziva „mađarski odgovor na Tima Bartona”, verovatno zbog neobičnosti ilustracija za koje se na prvi pogled ne može reći jesu li namenjene deci ili odraslima. Njegov prvi duži strip bio je obrada pripovetke E. A. Poa Bure vina iz Mantile (The Cask of Amontillado), koji je nagovestio s kakvim autorom ćemo imati posla: nekim koga interesuje vrhunska književnost, ozbiljne pa i mračne teme, i čiji je literarni izraz neodvojivi deo u prenošenju jedne kompleksne slike savremenog sveta.
Lakatoš je napisao nekoliko ilustrovanih romana za decu: Fabiola (Wiseman bíboros nyomán írta és rajzolta Riedl Katalin, hátterek: Lakatos István, Új Ember kiadó, 2009), Lencsilány (Nyitott Könyvműhely, 2010)
Ištvan Lakatoš je osvojio još nekoliko značajnih mađarskih nagrada za svoje stripove, a najprestižniju nagradu za stvaralaštvo u oblasti stripa – Alfabéta Prize, osvojio je dvaput za priču (2009. i 2010. godine) a 2010. godine proglašen je strip autorom godine. Osvojio je nagrade Art Comix pályázat (2006), Mátyás, a király pályázat (2008), Aranyvackor díj (Dobozváros, 2010), Csodaceruza illusztrációs pályázat, megosztott 3. hely (2011), Év Gyermekkönyve 2011 i Műút-nívódíj, képregény kategória, 2014. Član je sekcije za strip Mađarske akademije. Ilustrovao je i knjige drugih autora, od kojih su najpoznatije ilustracije za Priča o ljudima i životinja Ljudmile Ulickaje (2009) i više romana mađarskog pisca za decu Andraša Batkija. Ištvan Lakatoš često piše na savremenim literarnim blogovima.
Kad se u vodećem mađarskom magazinu posvećenom literaturi i likovnoj umetnosti Műút pojavio Lakatošev strip Smiluj se, čoveče (Miserere Homine, 2008), počela su da stižu priznanja i ponude za objavljivanje knjiga. Do tada je Lakatoš već usavršio i definisao svoj metod rada. Služi se pre svega tradicionalnim strip sredstvima, crta olovkom, pa tušira, potom delimično boji ilustracije vodenim bojama i mrljama (na primer, u ovom stripu je koristio kafu), i tek na kraju koristi računar za finalnu obradu. Njegovi likovi su uglavnom sumorni, a vizuelni svet njegovih crteža je iskrivljen, izobličen. Bilo da radi strip inspirisan nekim književnim delom, bilo da ilustruje sopstvenu priču, ilustracije prate tekst a njegove priče su u skladu sa ovim tužnim i ozbiljnim slikama. U stripu Miserere homine (aluzija na lat. Miserere domine, Smiluj se Bože) Lakatoš iznosi sopstvenu veru u božansko proviđenje, u snažnu čovekovu povezanost sa svetom, kroz priču smeštenu u futurističke gotske predele stimpanka. I takvo okruženje će se ponavljati u većini Lakatoševih knjiga i stripova. Stimpank (engl. steampunk) je pojam vezan za naučnu fantastiku i definiše se kao SF žanr koji se bazira na temama razvoja tehnologije u predelima vizuelno inspirisanim izgledom devetnaestovekovne industrijske mašinerije pokretane parnim mašinama (steam-power), po kojima je i dobio ime. Dela pisana u žanru stimpanka su često smeštena u alternativnu istoriju ili postapokaliptičnu budućnost, ili u potpuno izmišljene svetove, kojima je svima zajedničko to što sve pokreće energija parnih mašina. Odlikuje ga retro-futuristički izgled opisanih predela i ilustracije, otprilike onako kako su ljudi 19. veka zamišljali svet u budućnosti. Takve predele prepoznajemo u delima klasika poput Žila Verna, H. G. Velsa, Meri Šeli, ali u kod mnogih savremenih pisaca, pogotovu u delima Filipa Pulmana, jednog od najvažnijih stvalaca za mlade današnjice. Stimpank je karakterističan za anglosaksonske pisce koji dolaze iz kulture utemeljene na viktorijanskoj tradiciji, u čijim delima ovakva neoviktorijanska estetika priziva devetnaestovekovnu književnu tradiciju. Zadržali smo se na opisu ovog pojma zato što ga smatramo veoma važim za priču o Ištvanu Lakatošu, jednom od retkih Istočnih Evropljana koji piše dela ovog žanra, ali i da bismo ukazali na vezu sa Filipom Pulmanom, čija su dela, a pre svega trilogija Njegova mračna tkanja (His Dark Materials, 1995–2000), utrla put odličnoj recepciji Lakatoševih knjiga van rodne Mađarske.