GŽEGOŽ KAZDEPKE je poljski pisac, scenarista i novinar. Rođen je 1972. godine u gradu Bjalistoku. Studirao je novinarstvo i političke nauke na Univerzitetu u Varšavi. Radio je kao glavni urednik dečjeg lista Świerszczyk (Mali cvrčak). Živi u Varšavi. Napisao je više od pedeset knjiga za decu. Veoma su popularni njegovi serijali o detektivu Pozitivcu (2007–2017) i o blizancima Bubi i Kubi (2004–2015), a najviše od svih, naravno, knjige o Kasperu i njegovom luckastom tati: „Kasperijada. Priče za mangupe i one druge” (Kacperiada. Opowiadania dla łobuzów i nie tylko, 2001) i „Kasper iz fioke” (Kacper z szuflady, 2013). Kad se pojavila „Kasperijada”, deca su bila toliko oduševljena da je knjiga postala „Dečji bestseler 2001. godine”. Odraslima se jednako svidela, pa je knjiga osvojila najvažniju poljsku nagradu za književnost za decu „Kornel Makušinski” i uvršćena je na počasnu listu najznačajnije internacionalne organizacije za stvaralaštvo za decu i mlade – IBBY. Od tada je ime Gžegoža Kazdepkea poznato širom sveta.
Kazdepke piše i zabavne obrazovne knjige za decu na razne teme: o matematici, abecedi, bontonu, mitovima i legendama, dečjim pravima i osećanjima, o tome kako se rađaju deca... Zahvaljujući svom daru da uči kroz zabavu i igru, Kazdepke je dobio brojne nagrade za popularnu nauku za decu, a najvažniju „Edukacija XXI” dobijao je dvaput, 2003. godine za knjigu „Šta znači… 101 zanimljiva priča koja će nam omogućiti da razumemo značenje nekih izreka” i 2004. za knjigu „Bonton: umetnost lepog ponašanja za decu”.
Gžegož Kazdepke posebno voli da uči decu zanimljivim stvarima o svetu oko nas i u nama, pa su i mnoga njegova književna dela satkana tako da, u stvari, navode decu da nauče nešto novo. Na primer, serijal o blizancima Bubi i Kubi (za koje se ne zna uvek ko je muško a ko žensko) uči decu kako da se snađu u raznim situacijama, kad se razbole, kad putuju, kad se posvađaju, kad spremaju novogodišnji maskenbal, kad pođu u školu... Knjige o detektivu Pozitivcu sadrže po nekoliko „kriminalističkih” zagonetki koje deca sama mogu da reše prateći trag Pozitivca. Zagonetke se odnose na različite pojave sa kojima se deca svakodnevno susreću, na primer, kako hladnoća polomi vazu na terasi. Čitav serijal podstiče decu da logično razmišljaju i da sami izvlače zaključke. Kazdepke je otkrio veliku tajnu: deca obožavaju da uče nove stvari i vole da se smeju, a kad se te dve stvari spoje, nastaju najbolje knjige za decu.
U knjigama Gžegoža Kazdepkea uživaju i odrasli, jer znaju da i roditelji odrastaju gajeći decu, uče sa njima i od njih. Zato on ne predstavlja odrasle kao sveznajuća i svemoguća bića, koja imaju odgovor na svako pitanje, kojima ništa nije teško i koji su stvoreni odgovorni, niti decu kao nesposobne neznalice i slabiće kojima se sve prašta. Naprotiv, odgovornost se uči i razvija, i ne dolazi lako ni deci ni odraslima. Ni roditelji ne vole da ustaju rano, ali ustaju da bi odveli decu u vrtić, pa nekad i zakasne, zadremaju kad ne treba, i moraju mnogo da se trude da ispune sve obaveze. Isto tako, i deca moraju da se trude kao mame i tate, i nemaju poštedu zato što su mali. Kad mama zatekne Kaspera i tatu skroz musave kako prave Sneška, kaže: „Na šta to ličite?! Mokri, prljavi, znojavi! Kaspere, ne čudi me to što se tata glupira, ali zašto i ti radiš to isto?” Jer deca treba da budu pametnija od roditelja, a često i jesu.
Kasperijada je odličan način da se uđe u svet Gžegoža Kazdepkea čije se knjige s pravom ubrajaju u najbolje savremeno evropsko stvaralaštvo za decu i njihove mame, tate, bake, deke, vaspitače i sve koji vole decu.
Gžegož Kazdepke
GŽEGOŽ KAZDEPKE je poljski pisac, scenarista i novinar. Rođen je 1972. godine u gradu Bjalistoku. Studirao je novinarstvo i političke nauke na Univerzitetu u Varšavi. Radio je kao glavni urednik dečjeg lista Świerszczyk (Mali cvrčak). Živi u Varšavi. Napisao je više od pedeset knjiga za decu. Veoma su popularni njegovi serijali o detektivu Pozitivcu (2007–2017) i o blizancima Bubi i Kubi (2004–2015), a najviše od svih, naravno, knjige o Kasperu i njegovom luckastom tati: „Kasperijada. Priče za mangupe i one druge” (Kacperiada. Opowiadania dla łobuzów i nie tylko, 2001) i „Kasper iz fioke” (Kacper z szuflady, 2013). Kad se pojavila „Kasperijada”, deca su bila toliko oduševljena da je knjiga postala „Dečji bestseler 2001. godine”. Odraslima se jednako svidela, pa je knjiga osvojila najvažniju poljsku nagradu za književnost za decu „Kornel Makušinski” i uvršćena je na počasnu listu najznačajnije internacionalne organizacije za stvaralaštvo za decu i mlade – IBBY. Od tada je ime Gžegoža Kazdepkea poznato širom sveta.
Kazdepke piše i zabavne obrazovne knjige za decu na razne teme: o matematici, abecedi, bontonu, mitovima i legendama, dečjim pravima i osećanjima, o tome kako se rađaju deca... Zahvaljujući svom daru da uči kroz zabavu i igru, Kazdepke je dobio brojne nagrade za popularnu nauku za decu, a najvažniju „Edukacija XXI” dobijao je dvaput, 2003. godine za knjigu „Šta znači… 101 zanimljiva priča koja će nam omogućiti da razumemo značenje nekih izreka” i 2004. za knjigu „Bonton: umetnost lepog ponašanja za decu”.
Gžegož Kazdepke posebno voli da uči decu zanimljivim stvarima o svetu oko nas i u nama, pa su i mnoga njegova književna dela satkana tako da, u stvari, navode decu da nauče nešto novo. Na primer, serijal o blizancima Bubi i Kubi (za koje se ne zna uvek ko je muško a ko žensko) uči decu kako da se snađu u raznim situacijama, kad se razbole, kad putuju, kad se posvađaju, kad spremaju novogodišnji maskenbal, kad pođu u školu... Knjige o detektivu Pozitivcu sadrže po nekoliko „kriminalističkih” zagonetki koje deca sama mogu da reše prateći trag Pozitivca. Zagonetke se odnose na različite pojave sa kojima se deca svakodnevno susreću, na primer, kako hladnoća polomi vazu na terasi. Čitav serijal podstiče decu da logično razmišljaju i da sami izvlače zaključke. Kazdepke je otkrio veliku tajnu: deca obožavaju da uče nove stvari i vole da se smeju, a kad se te dve stvari spoje, nastaju najbolje knjige za decu.
U knjigama Gžegoža Kazdepkea uživaju i odrasli, jer znaju da i roditelji odrastaju gajeći decu, uče sa njima i od njih. Zato on ne predstavlja odrasle kao sveznajuća i svemoguća bića, koja imaju odgovor na svako pitanje, kojima ništa nije teško i koji su stvoreni odgovorni, niti decu kao nesposobne neznalice i slabiće kojima se sve prašta. Naprotiv, odgovornost se uči i razvija, i ne dolazi lako ni deci ni odraslima. Ni roditelji ne vole da ustaju rano, ali ustaju da bi odveli decu u vrtić, pa nekad i zakasne, zadremaju kad ne treba, i moraju mnogo da se trude da ispune sve obaveze. Isto tako, i deca moraju da se trude kao mame i tate, i nemaju poštedu zato što su mali. Kad mama zatekne Kaspera i tatu skroz musave kako prave Sneška, kaže: „Na šta to ličite?! Mokri, prljavi, znojavi! Kaspere, ne čudi me to što se tata glupira, ali zašto i ti radiš to isto?” Jer deca treba da budu pametnija od roditelja, a često i jesu.
Kasperijada je odličan način da se uđe u svet Gžegoža Kazdepkea čije se knjige s pravom ubrajaju u najbolje savremeno evropsko stvaralaštvo za decu i njihove mame, tate, bake, deke, vaspitače i sve koji vole decu.