PETROVIĆ, JASMINKA

jasminka petroviccb
Jasminka Petrović je rođena 1960. u Beogradu. Studirala je španski jezik i književnost. Uređivala je dečju emisiju na Radio Pingvinu, časopis National Geographic Junior, pisala za mnoge dečje časopise i učestvovala u programima koji podstiču dečju maštu i stvaralaštvo. Ima dvoje dece i dva unuka. Često sarađuje s mlađom ćerkom, ilustratorkom Anom Petrović, premda je većinu njenih knjiga ilustrovao čuveni Dobrosav Bob Živković.
Srpsko stvaralaštvo za decu obeležila je svojim delima, ali i zalaganjem za poboljšanje položaja deteta i razvoj dečje kulture. Nekoliko njenih knjiga prevedeno je na više od dvadeset jezika.
   Napisala je mnogo knjiga, od kojih su najpoznatije romani Ovo je najstrašniji dan u mom životu, 35 kalorija bez šećera i Leto kada sam naučila da letim; priče Giga pravi more, Kaži teti „Dobar dan”, Mame, O dugmetu i sreći, Riba ribi grize rep, Bezobrazne note i nevaljale ajkule, Od čitanja se raste, zbirka dramskih igara Da li ste vi žaba?; priručnici Seks za početnike, Škola, Bonton, Dugina dolina – Velika šahovska avantura, Kako postati i ostati glup, Porodica. Pisala je scenario za tri sezone dečje TV emisije Kukuriku šou, i scenario za dramu „Miljakovac, tj. Novi Zeland“. Jedan je od organizatora književnog festivala za decu „Krokodokodil“.
   Od brojnih nagrada koje je Jasminka Petrović dobila najznačajnije su: „Srebrno Gašino pero” za najduhovitiju dečju knjigu, Festival humora u Lazarevcu (Kaži teti dobar dan, 2004. i Leto kada sam naučila da letim, 2016), „Neven” (Kako postati i ostati glup, 2005 i Leto kada sam naučila da letim, 2016), regionalna nagrada „Mali princ” (Ovo je najstrašniji dan u mom životu, 2007) i italijanska nagrada „In viaggio nelle parole“ SOGNI za priču Il sogno del giardiniere (2011). Tri puta je osvajala nagrade Zmajevih dečjih igara – dva puta „Rade Obrenović”, za roman Ovo je najstrašniji dan u mom životu (2006) i za doprinos stvaralaštvu za decu (2010), i „Plavi čuperak“ za roman Leto kada sam naučila da letim (2016). Najbrojniji dečji žiri na svetu četiri puta je dodelio Jasminki Petrović nagradu Dositejevo pero (Ovo je najstrašniji dan u mom životu“, 2007; 35 kalorija bez šećera, 2009; Od čitanja se raste, 2013; Leto kada sam naučila da letim, 2016.)  Na Međunarodnom festivalu humora za decu u Lazarevcu 2016, predstava pozorišta Dadov po romanu Ovo je najstrašniji dan u mom životu osvojila je pet nagrada, uključujući i nagradu za najbolju knjigu po kojoj je urađena dramatizacija.
   Knjige ove autorke prepoznaju se po toplom humoru i sagledavanju sveta iz ugla deteta koje živi u savremenom društvu. „Detinjstvo je izuzetno teško, ali lepo”, tvrdi Jasminka Petrović. Iako svet opisuje bez ulepšavanja ili prikrivanja ružnih strana, ona uvek uspeva da pronađe i predstavi vedriju stranu stvarnosti. „Smatram da sve što hoćeš da kažeš treba da kažeš duhovito. Učimo ih [decu] da se smeju na svoj račun, učimo ih humoru koji leči”, izjavila je u jednom intervjuu. Jasminka ne zazire od teških tema: pisala je o dečacima u vreme rata (Giga pravi more), o dečaku koji boluje od cerebralne paralize (Priča o dugmetu i sreći) i anoreksičnim devojkama (35 kalorija bez šećera), o razvodu i gubitku (Ovo je najstrašniji dan u mom životu), o zaceljivanju rana na posleratnom Balkanu (Leto kada sam naučila da letim). Razorni uticaj velikih lomova (kao što su rat, razvod, gubitak itd.), na koje deca ne mogu da utiču, Jasminka Petrović predstavlja s dubokim razumevanjem deteta i poštovanjem njegovih osećanja kakvo se retko sreće u književnosti za decu. Međutim, Jasminki ništa manje nisu važne ni sve one velike-male muke sa kojima se deca svakodnevno suočavaju: potreba da budu prihvaćena u društvu, da nauče gde prestaje igra a počinje stvarni svet, pun obaveza i neprijatnosti, zatim navikavanje na školu i novu sredinu, prihvatanje sopstvenih mana i vrlina, stvaranje ličnih vrednosti u svetu koji nudi mnogo toga zanimljivog, ali i opasnog. Kao i svi dobri pisci za decu, Jasminka zna da je svako dete najbolje u nečemu i ohrabruje ga da otkrije taj svoj dar, nešto što može postati izvor njegove snage i inspiracije. Humor u njenim delima služi da se surova stvarnost učini podnošljivijom, ali i kao važno pedagoško sredstvo: obojeno smehom lakše se prihvata ono što ti se kod sebe i oko sebe ne sviđa. Umesto da plačeš zbog svojih mana, smej se sebi i pretvori nedostatke u izvor veselja – poručuje im autorka. Mladim čitaocima Jasminka Petrović se obraća kao sebi ravnima. Ona poznaje jezik dece, njihove probleme, navike i nove trendove, pa lako uspostavlja kontakt.
   Knjige Jasminke Petrović ne nude deci gotova rešenja za dileme, niti pouke i lekcije kojima se treba slepo verovati već ih ohrabruju da sama razmisle, istraže, ispitaju i donesu zaključak – i to je još jedan od razloga njihove velike popularnosti. Šalje ih u avanture, pa ako treba i na drugu planetu, kao Nikolu, junaka knjige Hoću kući. Jer ponekad je potrebno otići u najluđu, najopasniju kosmičku avanturu da bi se došlo do najjednostavnijeg zaključka: Ja volim svoje roditelje, takvi kakvi su skrojeni su po mojoj  meri, a ja po njihovoj. I upravo to poverenje u sposobnost deteta da razume sebe i svet oko sebe čini knjige Jasminke Petrović tako dragocenim sastojkom detinjstva dece širom sveta.

 

 

Copyright 2012. izdavačka kuća ODISEJA Dobračina 5, 11000 Beograd | tel.+381 11 26 20 521 | +381 11 33 73 960 | fax. +381 11 26 21 375